Razvoj dece - Razvojno savetovalište DZ Kragujevac

Razvoj govora i jezika je proces koji je individualan za svako dete, jer
svako dete je različito i ima različite nivoe potreba, pa tako prirodno
sledi svoj put razvoja. Većina dece izgovori svoje prve reči sa značenjem
oko 12. meseca ali se deca veoma razlikuju u brzini razvoja govora.
Neka počinju da govore ranije dok se kod druge dece taj početak vezuje
za drugu godinu života. Kod usvajanja govora i jezika bitno je da je
sačuvan razvojni red pa onda to „kašnjenje“ možemo nazvati
individualnom razvojnom karakteristikom.
Govor se razvija kroz faze koje su međusobno povezane tako što
prethodna faza uslovljava narednu i one se ne mogu preskakati. U prvoj
godini života dešavaju se ogromne promene u pogledu percepcije tj.
razumevanja govora, produkcije glasova i govorne interakcije sa okolinom.

Prve godine života imaju veliki uticaj na celokupni razvoj deteta, a time i na njegova postignuća i uspeh u odraslom dobu. Moždani razvoj najintenzivniji je u prvim mesecima i godinama života, ali iskorišćavanje ovog razvojnog potencijala direktno zavisi od iskusta i različitih stimulusa kojima se dete u ovom periodu izlaže. Psihomotorni, socio-emocionalni i govorno-jezički razvoj međusobno su isprepletani, utiču
jedan na drugi i razvoj i stimulacija svakog od njih utiče celokupni razvoj svakog deteta.
Razvoj govora i jezika je veoma složen i osetljiv proces koji se odvija pod uticajem mnogobrojnih faktora anatomskih, fizioloških,kognitivnih...ali pre svega socijalnih ,moguć je isključivo u ljudskom okruženju. Bez socijalnog kontakta i komunikacije sa okolinom dete ne može da nauči da govori. Zato porodica kao primarna socijalna sredina ima najveću
ulogu u procesu razvoja govora svog deteta.

Razvoj govora i jezika započinje od samog rođenja deteta. Bebi se treba
obraćati od najranijeg uzrasta. Beba dok je budna prima razne
stimuluse iz sredine i tako vežba slušanje i postepeno razvija svoje
govorne centre u mozgu. To je faza akumuliranja govornih podsticaja iz
sredine u kojoj živi i ona traje od rođenja do pojave prvih reči sa
značenjem. Beba je od rođenja okružena zvucima i šumovima koje
postepeno upoznaje. Kada počne da izdvaja govor od ostalih šumova i
shvata da reči imaju izvesnu sadržinu i značenje događa se akustička
percepcija govora. Da bi došlo do pojave prvih reči dete mora da pređe
dug put razvoja komunikacijskih sposobnosti.

Autorka knjige za decu "Izabela - Bajka o princezi koja je mucala" , Beata Akerman, osoba koja muca, osvojila je specijalnu
nagradu u Austriji za najbolju internacionalnu knjigu za decu i omladinu.
Ovu divnu, emotivnu i punu pouka priču je prevela: Danijela Krunić,
logoped u Razvojnom savetovalištu, Doma zdravlja Kragujevac. Priču čita Anja, studentkinja psihologije koja muca od svoje 10. godine. Svojim glasom i interpretacijom je oplemenila ovu priču i ovim postupkom preskočila sve barijere, prevazilazeći uobičajenu nelagodnost pred javno nastupanje. Hvala Anji na trudu u ime sve dece i njihovih porodica. Profesor Vladeta Jerotić je govorio:

"Nemojte da uvek činite ja tebi - ti meni. Kada vam neko učini nešto dobro, vi učinite dobro nekom drugom, on nekom trećem i tako se pravi krug dobrih dela. Ipak, ne treba zaboraviti da smo mi pozvani da budemo hrišćani, a to znači da se izdižemo iznad svoje prirode. Stvorite krug dobrih dela. Izdignite se iznad svoje prirode." I zapamtite sedam pravila naše Izabele, princeza koja muca:

1. Ako čujete da neko zamuckuje, nemojte mu se smejati jer će biti tužan.
2. Slušajte ga / je.
3. Ne odbacujte ga / je samo zato što on / ona zamuckuje.
4. Ne mešajte se kad govori.
5. Ne pogađajte reči koje pokušava da kaže, jer ne znate šta
želi da kaže.
6. Ako mu kažete da ne muca, nećete poboljšati stvari. I dalje će mucati.
7. Igranje je za svakoga i zato svako može da se igra.

Preporuka je bila da priču "Ti si moj Heroj" roditelj, staratelj ili učitelj pročita detetu ili manjoj grupi dece. U ovom podkastu priču "Ti si moj heroj" čita moj veliki a mali prijatelj tinejdžer, dok se zajedno nalazimo u izolaciji, a njegova mama u bolnici. Ideja je bila da svoj predškolskoj deci u Srbiji prenesemo ohrabrujuće poruke: od pronalaženja snage u sebi i sigurnog mesta koje postoji u svima nama, do saosećanja i ljubavi prema svim ljudima koji žive na našoj divnoj planeti Zemlji. U svetu koji se menja nikada nije bilo kritičnije pronaći pravu ravnotežu kako bismo bili sigurni da dajemo i dobijamo najbolje od svega što radimo.
Iskreno verujem da je fleksibilnost ključ da bismo zapravo uvek postupali kao ljudi.

Preventivni program Razvojnog savetovališta "Deca u fokusu porodice" -"Najnovija dijagnostička sredstva za praćenje ranog rasta i razvoja dece" dr Vesna Stanisavljević

Predavanja o ranom razvoju dece Preventivni program "Deca u fokusu porodice" - Razvojno savetovalište DZ Kragujevac

26.09.2020.

“Rani razvoj dece – Razvoj emocija, II deo”

Predavač Sandra Mihajlovic, psiholog u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja Kragujevac.

Na ovom predavanju nastavili smo priču o dečijim emocijama. Govorili smo o strahovima, posebno o strahu od odvajanja od roditelja, stidljivosti i nedostatku samopouzdanja, stresu i načinima prevladavanja stresa, agresivnosti i negativizmu, napadima besa, ljubomori i ostalim izazovima sa kojima se roditelji susreću.

Predavanja o ranom razvoju dece koja su vezana za preventivni program “Deca u fokusu porodice” - Razvojno savetovalište, DZ Kragujevac, u prostorijama Montesori vrtića "Vrabac", ul. Kralja Petra I 23, Pešačka zona.

23.09.2020.


Tema:
“Rani razvoj dece – Razvoj emocija, I deo”

Predavanje drži Sandra Mihajlović Radojević , psiholog u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja Kragujevac.

Na ovom predavanju govorimo o uspostavljanju adekvatne afektivne vezanosti između deteta i majke i naglastiti koliko je zapravo važno razumevanje i adekvatno podsticanje emocionalnog razvoja dece. Emocije su sastavni deo stavova i motivacije i predstavljaju važan deo ličnosti jer u najvećoj meri pokreću i određuju naše ponašanje. Kao i u ostalim razvojnim oblastima, najburniji i najvažniji period za razvoj emocionalnosti jesu prve godine života. U ovom periodu, deca na okruženje reaguju čestim i vrlo intenzivnim emocijama. Osnovu za razvoj emocija čini nasleđe, urođeni i unapred određeni obrasci razvoja kvalitativno različitih emocija, ali se način ispoljavanja emocija menja pod uticajem iskustava i učenja. Na najranijem uzrastu dete ostvaruje jaku afektivnu vezu sa majkom, čiji kvalitet utiče na dalji razvoj, ne samo emocija, već i u velikoj meri i na društvenost, intelektualni, motorički razvoj i sl.

30.8.2020. Razvojno savetovalište, DZ Kragujevac Deca u fokusu porodice: “Rani razvoj dece – Pristup usmeren na porodicu” Predavanje je održala Marina Marković logoped u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja Kragujevac i koordinator Tima za rane intervencije. U pristupu usmerenom na porodicu fokus je na porodici, a ne na detetu, stručnjak radi sa porodicom I porodica je ta koja donosi odluke vezane za brigu o detetu. Kroz ovo predavanje, roditelji mogu da dobiju uvid u to koliku ulogu porodica ima u donošenju odluka vezanih za brigu o detetu, da je porodica ravnopravni član Tima svog deteta I da ciljeve I prioritete određuje porodica a ne stručnjak.

@ Botanicka Basta Kragujevac

Predavanje: "Svesno roditeljstvo" 26.8.2020. Botanička Bašta Kragujevac

Predavanje o ranom razvoju i učenju beba održano 22.8.2020. u Botaničkoj Bašti u Kragujevcu. Projekat Razvojnog savetovališta Doma zdravlja Kragujevac "Deca u fokusu porodice".

Roditeljstvo se smatra jednim od najtežih poslova na svetu. Ne postoji Univerzitet na kome možemo da naučimo kako da postanemo uspešni roditelji. Sledimo naše insinkte i iskustva drugih. Loša vest je da to nije lako i dovoljno. Dobra vest je da je nauka je pokazala da postoji pet lakih i efikasnih načina koji će poboljšati urođene veštine roditeljstva i omogućiti da beba ima najbolji početak svog žvota.
1. Podstičite bebin „govor“ i tretirajte ga kao pravu komunikaciju
2. Čitajte svojoj bebi
3. Neka učenje bude deo vašeg svakodnog iskustava
4. Ozbiljno se igrajte
5. Budite ono što želite da beba bude

Značenje pokaznog gesta. Dete ono što razume to i zna. Razumevanje kroz aktivnosti i doživljaj.Slojevitost razvoja jezika.

Delimo savete stručnjaka porodicama sa malom decom