Мој избор

Откривење, глава 22

1. И показа ми чисту реку воде живота, бистру као кристал, која излажаше од престола Божијег и Јагњетовог.

Псал. 36:8, Језек. 47:1, Зах. 14:8, Јован 7:38

2. Насред улица његових и с обе стране реке дрво живота, које рађа дванаест родова дајући сваког месеца свој род; и лишће од дрвета беше за исцељивање народима.

1 Мој. 2:9, 1 Мој. 3:22, Откр. 2:7, Откр. 21:21, Откр. 21:24

3. И више неће бити никакве проклетиње; и престо Божји и Јагњетов биће у њему; и слуге Његове послуживаће Га.

Псал. 16:11, Језек. 48:35, Зах. 14:11, Мат. 25:41, Откр. 7:15, Откр. 21:4

4. И гледаће лице Његово, и име Његово биће на челима њиховим.

Мат. 5:8, 1 Кор. 13:12, 1 Јов. 3:2, Откр. 3:12

5. И ноћи тамо неће бити, и неће потребовати видела од жишка, ни видела сунчаног, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће ва век века.

Псал. 36:9, Псал. 84:11, Иса. 60:19, Дан. 7:27, Зах. 14:7, Рим. 5:17, 2 Тим. 2:12, 1 Пет. 1:3, Откр. 3:21

6. И рече ми: Ово су речи верне и истините, и Господ Бог светих пророка посла анђела свог да покаже слугама својим шта ће бити скоро.

Јевр. 1:1

7. Ево ћу доћи скоро: Благо ономе који држи речи пророштва књиге ове.

Откр. 22:18

8. И ја Јован видех ово и чух; и кад чух и видех, падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа.

Откр. 19:10

9. И рече ми: Гле, немој, јер сам и ја слуга као и ти и браћа твоја пророци и они који држе речи пророштва књиге ове. Богу се поклони.

10. И рече ми: Не запечаћавај речи пророштва књиге ове; јер је време близу.

Дан. 8:26, Дан. 12:4, Дан. 12:9

11. Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет нека се још свети.

Језек. 3:27, 2 Тим. 3:13

12. И ево ћу доћи скоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по делима његовим.

Иса. 40:10, Мат. 16:27, Рим. 2:6, Рим. 14:12

13. Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак, Први и Последњи.

Иса. 41:4, Иса. 44:6

14. Благо ономе који твори заповести Његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град.

Дан. 12:12, Откр. 21:12

15. А напољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж.

Зах. 14:21

16. Ја Исус послах анђела свог да вам ово посведочи у црквама. Ја сам корен и род Давидов, и сјајна звезда Даница.

4 Мој. 24:17, Иса. 11:1, Јер. 23:5, Зах. 6:12, 1 Пет. 3:22

17. И Дух и невеста говоре: Дођи. И који чује нека говори: Дођи. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота за бадава.

Иса. 55:1, Јован 4:14, Јован 7:37, Откр. 21:6

18. Јер сведочим свакоме који чује речи пророштва књиге ове; ако ко дометне овоме, Бог ће наметнути на њега зла написана у књизи овој;

5 Мој. 4:2, 5 Мој. 12:32, Приче 30:6

19. И ако ко одузме од речи књиге пророштва овог, Бог ће одузети његов део од књиге живота, и од града светог, и од оног што је написано у књизи овој.

2 Мој. 32:33

20. Говори Онај који сведочи ово: Да, доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе.

Јевр. 9:28

21. Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.

нумерика и слова и речи

уво

Ја, 

Жонглер,

Стојим између две сфере,

Израз,

Мојих просветљених мисли,

Излази,

И иде, 

Ка Сунцу,

Табани,

И лоптице,

Мојих стопала.

2. Дневника, глава 16

1. Године тридесет шесте царовања Асиног изиђе Васа, цар Израиљев, на Јуду, и стаде зидати Раму да не да никоме отићи к Аси, цару Јудином, ни од њега доћи.

1 Цар. 15:17, 1 Цар. 16:5, 1 Дн. 15:9

2. Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњег и дома царевог, и посла Вен-Ададу цару сирском, који живљаше у Дамаску, и поручи:

1 Цар. 15:18

3. Вера је између мене и тебе, између оца мог и оца твог, ево шаљем ти сребра и злата, хајде поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене.

4. И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима беху житнице.

5. А кад Васа то чу, преста зидати Раму и остави дело своје.

6. Тада цар Аса узе сав народ Јудин, те однесоше камење из Раме и дрво, чим зидаше Васа, и од њега сазида Гавају и Миспу.

Јер. 41:9

7. А у то време дође Ананије виделац к Аси, цару Јудином, и рече му: Што си се поуздао у цара сирског а ниси се поуздао у Господа Бога свог, зато се војска цара сирског измаче из твојих руку.

1 Цар. 16:1, 2 Дн. 19:2, Псал. 146:3, Иса. 31:1, Јер. 17:5, Ефес. 1:12

8. Нису ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске с врло много кола и коњика? Па кад си се поуздао у Господа, даде ти их у руке.

2 Дн. 14:9

9. Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цело према Њему. Лудо си у том радио; зато ће одсада бити ратови на те.

1 Сам. 13:13, 1 Цар. 15:32, 1 Дн. 21:8, 2 Дн. 6:20, Јов 34:21, Приче 5:21, Јер. 5:21, Јер. 16:17, Зах. 4:10, Мат. 5:22, 1 Кор. 15:36, Јевр. 4:13, 1 Пет. 3:12

10. Тада се Аса разгневи на пророка, и стави га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то време.

2 Дн. 18:26, Мат. 14:3

11. Али гле, дела Асина, прва и последња, ено записана су у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим.

12. И разболе се Аса тридесет девете године царовања свог од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа него лекаре.

5 Мој. 28:22, 1 Цар. 15:23, Јер. 17:5

13. И тако почину Аса код отаца својих, и умре четрдесет прве године царовања свог.

14. И погребоше га у гробу његовом, који ископа себи у граду Давидовом, и метнуше га на постељу коју беше напунио мирисавих ствари и масти зготовљених вештином апотекарском, и спалише му их врло много.

1 Мој. 50:2, Јер. 34:5, Мар. 16:1

2. Дневника, глава 15

1. Тада дух Божји дође на Азарију, сина Одидовог;

4 Мој. 24:2, Суд. 3:10, 2 Сам. 23:2, 2 Дн. 20:4, 2 Пет. 1:21

2. Те отиде пред Асу и рече му: Чујте ме, Асо и све племе Јудино и Венијаминово; Господ је с вама, јер сте ви с Њим; и ако Га устражите, наћи ћете Га; ако ли Га оставите, и Он ће вас оставити.

Суд. 6:13, 1 Дн. 28:9, 2 Дн. 12:1, 2 Дн. 33:12, Иса. 55:7, Јер. 29:13, Мат. 7:7, Рим. 11:1, Јевр. 12:25, Јаков 4:8

3. Дуго је Израиљ без правог Бога и без свештеника учитеља, и без закона.

3 Мој. 10:11, Ос. 3:4

4. А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљевом и тражили Га, нашли би Га.

5 Мој. 4:29

5. Али у ово време не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свим становницима земаљским;

Суд. 5:6

6. И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама.

Јер. 25:32, Мат. 24:7

7. Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд.

1 Мој. 15:1, Рута 2:12, Псал. 58:11, Мат. 5:12, Мат. 5:44, Лука 6:35, Кол. 3:24

8. А кад чу Аса те речи и пророштво пророка Одида, охрабри се, и истреби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које беше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који беше пред тремом Господњим.

2 Дн. 13:19, 2 Дн. 17:2

9. Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који беху код њих од Јефрема и Манасије и Симеуна, јер их много пребеже к њему из народа Израиљевог кад видеше да је Господ Бог његов с њим.

2 Дн. 11:15, 2 Дн. 11:16, 2 Дн. 16:1, Језек. 37:16

10. И скупише се у Јерусалим трећег месеца петнаесте године царовања Асиног.

11. И у онај дан принесоше Господу жртве од плена који догнаше, седам стотина волова и седам хиљада оваца.

2 Дн. 14:15

12. И ухватише веру да траже Господа Бога отаца својих свим срцем својим и свом душом својом;

2 Дн. 34:31, Нем. 10:29

13. А ко год не би тражио Господа Бога Израиљевог, да се погуби, био мали или велики, човек или жена.

2 Мој. 22:20, 5 Мој. 13:5, 5 Мој. 13:9, 5 Мој. 13:15

14. И заклеше се Господу гласом великим и уз кликовање и уз трубе и рогове.

15. И радоваше се сав народ Јудин ради те заклетве, јер из свега срца свог заклеше се, и од све воље своје тражише Га и нађоше Га; и Господ им даде мир одсвуда.

16. Јоште и Маху, матер своју, сврже Аса с власти, јер беше начинила у лугу идола; и Аса обали идола њеног и изломи га и сажеже на потоку Кедрону.

17. Али висине не бише оборене у Израиљу, али срце Асино беше право свега века његовог.

5 Мој. 12:7, 1 Цар. 3:2, 2 Цар. 12:3, 2 Дн. 14:3, 2 Дн. 14:5

18. И унесе у дом Божји шта беше посветио отац његов и шта беше сам посветио, сребро и злато и судове.

19. И не би рата до тридесет пете године царовања Асиног.

2. Дневника, глава 14

1. А кад почину Авија код отаца својих и погребоше га у граду Давидовом, зацари се на његово место Аса, син његов. За његовог времена почину земља десет година.

1 Цар. 15:8

2. И чињаше Аса шта је добро и право пред Господом Богом његовим.

3. Јер обори олтаре туђе и висине, и изломи ликове њихове и исече лугове њихове.

2 Мој. 34:13, 1 Цар. 11:7, 2 Дн. 15:17

4. И заповеди синовима Јудиним да траже Господа Бога отаца својих и да извршују закон и заповест Његову.

5. Обори по свим градовима Јудиним висине и сунчане ликове, и почину царство за његовог времена.

6. И сазида тврде градове у земљи Јудиној, јер земља беше у миру, нити беше рата с њим оних година, јер му Господ даде мир.

7. И рече Јуди: Да сазидамо ове градове и да их опашемо зидом и кулама и вратима и преворницама, док је земља наша; јер тражимо Господа Бога свог, тражисмо Га и даде нам мир одсвуда. И тако зидаше, и бише срећни.

2 Дн. 8:5

8. И имаше Аса војске триста хиљада од Јуде са штитовима и копљима, и од Венијамина двеста и осамдесет хиљада са штитовима и луковима. Сви беху храбри војници.

9. И изиђе из њих Зара Етиопљанин с хиљаду хиљада војске и с триста кола, и дође до Марисе.

Ис.Н. 15:44, 2 Дн. 16:8, Амос 9:7, Мих. 1:15

10. И Аса изиђе преда њ; и уврсташе се војске у долини Сефати код Марисе.

11. И завапи Аса ка Господу Богу свом говорећи: Господе Теби је ништа помоћи множини или нејаком; помози нам, Господе Боже наш, јер се у Те уздамо, и у Твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, Ти си Бог наш, не дај да може шта на Те човек.

2 Мој. 14:10, Суд. 7:7, 1 Сам. 14:6, 1 Сам. 17:45, 1 Дн. 5:20, 2 Дн. 13:14, 2 Дн. 16:8, Псал. 9:19, Псал. 22:5, Приче 18:10, Наум 1:7, Дела 2:21, 2 Кор. 12:9

12. И разби Господ Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и побегоше Етиопљани.

2 Дн. 13:15

13. И тера их Аса и народ који беше с њим дори до Герара. и попадаше Етиопљани да их ни један не оста жив, јер се сатрше пред Господом и пред војском Његовом; и они однесоше плен велик веома.

1 Мој. 10:19

14. И побише све градове око Герара, јер дође на њих страх Господњи, и опленише све оне градове, јер беше у њима много плена.

1 Мој. 35:5, 2 Мој. 15:16, 5 Мој. 11:25, 2 Дн. 17:10

15. Побише и по становима пастирским људе, и одведоше много оваца и камила; и вратише се у Јерусалим.

2. Дневника, глава 13

1. Године осамнаесте царовања Јеровоамовог зацари се Авија над Јудом.

1 Цар. 15:1

2. Три године царова у Јерусалиму. Матери му беше име Махаја, кћи Урилова из Гаваје. А беше рат између Авије и Јеровоама.

1 Цар. 14:19, 1 Цар. 15:2, 1 Цар. 15:7, 2 Дн. 11:20

3. И Авија изиђе на бој с храбром војском, четири стотине хиљада изабраних војника; а Јеровоам уврста према њему војску, осам стотина хиљада изабраних храбрих војника.

1 Цар. 15:7, 2 Дн. 14:8

4. И стаде Авија наврх брда Семарајима у гори Јефремовој, и рече: Чујте ме, Јеровоаме и сав Израиљу!

Ис.Н. 18:22

5. Не требаше ли вам знати да је Господ Бог Израиљев предао Давиду царство над Израиљем довека, њему и синовима његовим заветом осољеним?

Суд. 11:21, 1 Сам. 16:12, 2 Сам. 7:12, 2 Сам. 7:16, Псал. 89:20, Лука 1:31

6. Али уста Јеровоам син Наватов, слуга Соломуна сина Давидовог, и одврже се од господара свог.

1 Цар. 11:26, 2 Дн. 10:19

7. И скупише се к њему људи празнови и неваљалци, и одупреше се Ровоаму, сину Соломуновом, који беше дете и страшљивог срца, те им се не одупре.

Суд. 9:4, Псал. 26:4, Приче 12:11, Дела 17:5

8. Па ви сад велите да се опирете царству Господњем, које је у рукама синова Давидових, јер вас је много и имате код себе златне теоце, које вам је начинио Јеровоам да су вам богови.

Ос. 8:6

9. Нисте ли отерали свештенике Господње синове Аронове и Левите? И начинили себи свештенике као народи по другим земљама? Ко год дође да му се посвете руке с телетом и са седам овнова, постаје свештеник онима који нису богови.

2 Мој. 29:35, 2 Дн. 11:14

10. Али с нама је Господ Бог, нити смо Га оставили, а свештеници који служе Господу јесу синови Аронови, и Левити раде свој посао;

11. И пале Господу жртве паљенице свако јутро и свако вече, и каде мирисима, и хлебови постављени стоје на чистом столу, и пале се свако вече жишци на златном свећњаку; јер држимо што је Господ Бог наш наредио, а ви Га остависте,

2 Мој. 27:20, 3 Мој. 24:2, 3 Мој. 24:6, 2 Дн. 2:4, Нем. 12:44

12. Зато ево с нама је напред Бог и свештеници његови и трубе гласне да трубе противу вас. Синови Израиљеви, не војујте на Господа Бога отаца својих, јер нећете бити срећни.

4 Мој. 10:8, 5 Мој. 20:4, Ис.Н. 5:14, Јов 15:25, Псал. 20:7, Дела 5:39

13. Али Јеровоам заведе заседу да им зађу за леђа, и тако Јудејцима беху спред једни а с леђа заседа.

14. И кад се обазреше Јудејци, а то бој и спред и састраг, те повикаше ка Господу а свештеници затрубише у трубе.

15. И народ Јудин опет повика, и кад викаше народ Јудин, разби Бог Јеровоама и свега Израиља пред Авијом и Јудом.

4 Мој. 32:4, 2 Дн. 13:12

16. И побегоше синови Израиљеви од Јуде, и даде их Бог њима у руке.

17. И поби их љуто Авија и народ његов, и паде од Израиља побијених пет стотина хиљада одабраних људи.

18. Тако бише покорени синови Израиљеви у то време, а синови Јудини осилише, јер се поуздаше у Господа Бога отаца својих.

1 Дн. 5:20, 2 Дн. 16:8, 2 Дн. 20:20, Псал. 22:5

19. И Авија потера Јеровоама, и узе му градове Ветиљ и села његова, и Јесану и села њена, и Ефрон и села његова.

Ис.Н. 15:9, Јован 11:54

20. И Јеровоам се више не опорави за живота Авијиног; и удари га Господ те умре.

1 Сам. 25:38, 1 Цар. 14:20, Језек. 24:16, Дела 12:23

21. А Авија утврди се, и узе четрнаест жена, и роди двадесет два сина и шеснаест кћери.

22. А остала дела Авијина и путеви његови и беседе његове записане су у књизи пророка Ида.

1 Цар. 15:7, 2 Дн. 9:29

2. Дневника, глава 12

1. А кад Ровоам утврди царство и кад осили, остави закон Господњи и сав Израиљ с њим.

5 Мој. 8:14, 2 Дн. 11:17

2. А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак цар мисирски на Јерусалим, јер згрешише Господу,

1 Цар. 14:24

3. С хиљаду и две стотине кола и са шездесет хиљада коњаника, и не беше броја народу који дође с њим из Мисира, Лувејима, Сухејима и Хусејима.

2 Дн. 16:8

4. И узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима.

5. Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудиним, који се беху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: Овако вели Господ: Ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку.

5 Мој. 28:25, 2 Дн. 11:2, 2 Дн. 15:2

6. Тада се понизише кнезови Израиљеви и цар и рекоше: Праведан је Господ.

2 Мој. 9:27, 2 Мој. 10:3, 3 Мој. 26:40, 2 Дн. 33:12, 2 Дн. 33:19, 2 Дн. 34:27, Псал. 78:24, Јаков 4:10

7. А кад их виде Господ где се понизише, дође реч Господња Семаји говорећи: Понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење, и неће се излити јарост моја на Јерусалим преко Сисака.

1 Цар. 21:28

8. Него ће му бити слуге да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским.

5 Мој. 28:47, Иса. 26:13, Иса. 26:14

9. И тако дође Сисак, цар мисирски, у Јерусалим и узе благо дома Господњег и благо дома царевог, све то узе; узе и штитове златне, које беше начинио Соломун;

1 Цар. 14:25, 1 Цар. 14:26, 2 Дн. 9:15, 2 Дн. 10:16

10. И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима који чувају врата дома царевог.

1 Сам. 8:18, 1 Дн. 11:25

11. И кад иђаше цар у дом Господњи долажаху стражари и ношаху их, а после их опет остављаху у ризницу стражарску.

12. Што се дакле понизи, одврати се од њега гнев Господњи, и не затре га сасвим; јер још у Јуди беше добра.

1 Цар. 14:13

13. И утврди се цар Ровоам у Јерусалиму, и царова; јер беше Ровоаму четрдесет и једна година кад се зацари, и седамдесет година царова у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. А матери његовој беше име Нама, Амонка.

1 Цар. 14:21, 2 Дн. 6:6, 2 Дн. 13:7, Псал. 48:1

14. Али он чињаше зло, јер не управи срца свог да тражи Господа.

15. Али дела Ровоамова прва и последња нису ли записана у књизи пророка Семаје и видеоца Ида, где се казују кољена, а и ратови који беху једнако међу Ровоамом и Јеровоамом?

1 Цар. 14:29, 1 Цар. 14:30, 2 Дн. 9:29, 2 Дн. 13:22

16. И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом; а на његово се место зацари Авија, син његов.

1 Цар. 14:29

2. Дневника, глава 11

1. А кад дође Ровоам у Јерусалим, сазва дом Јудин и Венијаминов, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да зарате на Израиља да поврате царство Ровоаму.

1 Цар. 12:21

2. Али дође реч Господња Семаји, човеку Божјем, говорећи:

5 Мој. 33:1, 1 Сам. 2:27, 1 Цар. 12:22, 2 Дн. 8:14, 1 Тим. 6:11

3. Кажи Ровоаму сину Соломуновом, цару Јудином и свим синовима Израиљевим од Јуде и Венијамина, и реци:

4. Овако вели Господ: Не идите и не бијте се с браћом својом, вратите се свак к својој кући, јер сам ја наредио да тако буде. И они послушаше реч Господњу и вратише се и не идоше на Јеровоама.

5. И Ровоам седе у Јерусалиму, и сазида тврде градове у земљи Јудиној;

2 Дн. 17:2, 2 Дн. 27:3

6. Сазида Витлејем и Итам и Текују,

1 Мој. 35:19, Суд. 15:8, 1 Сам. 17:12, 2 Сам. 14:2, 1 Дн. 4:31, 2 Дн. 20:20, Нем. 3:5, Јер. 6:1, Амос 1:1, Мат. 2:1

7. И Вет-Сур и Сохот и Одолам,

8. И Гат и Марису и Зиф,

9. И Адораим и Ахис и Азику,

10. И Сарају и Ејалон и Хеврон који је у земљи Јудиној и Венијаминовој тврди градови.

11. А кад утврди те градове, намести у њима заповеднике, и стаје за жито и за уље и за вино,

2 Дн. 17:2

12. И у сваком граду штитова и копаља, и утврди их јако. Тако његов беше Јуда и Венијамин.

13. И свештеници и Левити, који беху по свему Израиљу, сабраше се к њему из свих крајева својих.

14. Јер оставише Левити подграђа своја и достојања своја, и отидоше у јудејску и у Јерусалим, јер их отера Јеровоам и синови његови да не врше службе свештеничке Господу.

4 Мој. 35:2, Ис.Н. 21:20, Ис.Н. 21:38, 1 Цар. 12:28, 2 Дн. 13:9

15. И постави себи свештенике за висине и за ђаволе и за теоце, које начини.

3 Мој. 17:7, 5 Мој. 32:15, 1 Цар. 12:28, 1 Цар. 12:31, Ос. 13:2, 1 Кор. 10:20, Откр. 16:14

16. А за њима из свих племена Израиљевих који управише срце своје да траже Господа Бога Израиљевог, дођоше у Јерусалим да принесу жртву Господу Богу отаца својих.

2 Дн. 15:9, Псал. 69:32, Језек. 37:16

17. И тако утврдише царство Јудино, и укрепише Ровоама сина Соломуновог за три године, јер за те три године хођаху путем Давидовим и Соломуновим.

2 Дн. 12:1, Ос. 6:4, Мат. 13:18

18. А Ровоам се ожени Маелетом, кћерју Јеримота сина Давидовог и Авихаилом, кћерју Есијава сина Јесејевог,

19. Која му роди синове: Јеуса и Самарију и Зама.

20. А после ње ожени се Махом кћерју Авесаломовом, која му роди Авију и Атаја и Зиву и Селомита.

1 Цар. 15:2, 2 Дн. 13:2

21. А љубљаше Ровоам Маху кћер Авесаломову већма од свих жена својих и иноча својих; јер имаше осамнаест жена и шездесет иноча, и роди двадесет и осам синова и шездесет кћери.

22. И Ровоам постави Авију, сина Машиног, поглаваром и кнезом над браћом његовом, јер га хтеде поставити царем.

5 Мој. 21:15

2. Дневника, глава 10

1. Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.

1 Цар. 12:1

2. А кад чу Јеровоам, син Наватов, који беше у Мисиру побегао онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира.

1 Цар. 11:40

3. Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи:

4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити.

1 Сам. 8:11, 1 Цар. 4:7, Мат. 23:4, 1 Јов. 5:3

5. А он им рече: До три дана дођите опет к мени. И народ отиде.

6. Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?

Јов 8:8, Јов 32:7

7. А они му рекоше говорећи: Ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.

Приче 15:1

8. Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим;

2 Сам. 17:14, 2 Дн. 25:16, Приче 1:25, Приче 13:20, Проп. 10:2

9. И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац.

10. Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него ти нам олакшај; овако им реци: Мој мали прст дебљи је од бедара оца мог.

11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.

Откр. 9:3

12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.

13. И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам савет старачки,

Приче 12:13, Приче 14:16

14. И одговори им како га саветоваше младићи, говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивим бичевима.

15. И цар се оглуши народа, јер Бог беше тако уредио да би потврдио Господ реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.

Суд. 14:4, 1 Цар. 11:29, 2 Дн. 11:4

16. А кад виде сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје.

2 Сам. 20:1

17. Само над синовима Израиљевим који живљаху по градовима Јудиним зацари се Ровоам.

18. И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.

19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.

1 Цар. 12:19, 2 Цар. 17:21, 2 Дн. 13:5, Проп. 2:19, Језек. 37:16

2. Дневника, глава 9

1. А царица савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њом о свему што јој беше у срцу.

1 Цар. 10:1, 2 Дн. 9:9, Псал. 39:4, Псал. 78:2, Приче 1:5, Језек. 21:5, Мат. 12:42, Мат. 13:11, Мат. 13:35, Лука 11:31

2. И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.

3. А кад царица савска виде мудрост Соломунову и дом који беше сазидао,

4. И јела на столу његовом, и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове, и њихово одело, и њихове жртве паљенице које приношаху у дому Господњем, она дође изван себе,

5. Па рече цару: Истина је све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

6. Али не хтех веровати шта говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала.

7. Благо људима твојим и благо свим слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

8. Да је благословен Господ Бог твој, коме си омилео, те те посади на престо свој да царујеш место Господа Бога свог; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довека, зато им постави тебе царем да судиш и делиш правицу.

Псал. 72:18

9. Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења; никада више не би таквих мириса какве даде царица савска цару Соломуну.

10. И слуге Хирамове и слуге Соломунове које доносе злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгог камења.

1 Цар. 5:2, 1 Цар. 9:27, 1 Цар. 10:11, 2 Дн. 8:18, Псал. 72:10

11. И начини цар од тог дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за певаче; никада се пре нису виделе такве ствари у земљи Јудиној.

12. А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим уздарја за оно што беше донела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

13. А злата што дохођаше Соломуну сваке године беше шест стотина и шездесет и шест таланата,

14. Осим оног што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро.

Псал. 68:29, Псал. 72:10, Иса. 45:14, Иса. 60:6, Јер. 25:24

15. И начини цар Соломун двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала кованог злата дајући на један штит.

16. И три стотине малих штитова од кованог злата, дајући триста сикала злата на један штитић. И остави их цар у дому од шуме ливанске.

17. И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом.

18. А беше шест басамака у престола, и подножје од злата састављено с престолом, и ручице с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај ручица.

19. И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не беху такви начињени ни у коме царству.

20. И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог.

21. Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовим: једанпут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне.

1 Цар. 10:22, Псал. 48:7, Псал. 72:10, Иса. 2:16, Иса. 23:6, Иса. 23:14, Јона 1:3

2. Дневника, глава 7

1. А кад сврши Соломун молитву, сиђе огањ с неба и спали жртву паљеницу и друге жртве, и славе Господње напуни се дом,

1 Мој. 15:17, 3 Мој. 9:23, 3 Мој. 9:24, Суд. 6:21, 1 Цар. 8:38, 1 Цар. 8:54, 1 Дн. 21:26, 2 Дн. 5:13, Псал. 24:9, Иса. 65:24, Језек. 10:3, Дан. 9:20, Дела 4:31, Откр. 21:23

2. Те не могаху свештеници ући у дом Господњи, јер се славе Господње напуни дом Господњи.

2 Дн. 5:14

3. А сви синови Израиљеви видећи где сиђе огањ и слава Господња на дом савише се лицем к земљи до пода и поклонише се и хвалише Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.

2 Дн. 5:13, 2 Дн. 20:21, Псал. 103:17, Псал. 136:1

4. И цар и сав народ принесоше жртве пред Господом.

1 Цар. 8:62

5. И принесе цар Соломун на жртву двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца, и тако посветише дом Божји цар и сав народ.

Језд. 6:16

6. А свештеници стајаху на служби својој, и Левити са справама за песме Господње што их беше начинио цар Давид да хвале Господа, јер је довека милост Његова, песмом Давидовом коју им даде; а други свештеници трубљаху у трубе према њима, а сви синови Израиљеви стајаху.

1 Дн. 15:16, 2 Дн. 5:12

7. И посвети Соломун средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и претилину од жртава захвалних, јер на бронзаном олтару који начини Соломун, не могоше стати жртве паљенице и дари и претилина њихова.

4 Мој. 16:37, 2 Дн. 36:14, Јевр. 13:10

8. У то време светкова Соломун светковину седам дана и сав Израиљ с њим, сабор веома велик од Емата до потока мисирског.

1 Мој. 15:18, 1 Цар. 8:65, 2 Дн. 30:26

9. И у осми дан празноваше празник, јер посвећивање олтара светковаше седам дана, и светковину седам дана.

4 Мој. 7:84

10. А двадесет трећег дана седмог месеца отпусти народ к шаторима њиховим, и беху радосни и весели ради добра што учини Господ Давиду и Соломуну и Израиљу народу свом.

1 Цар. 8:66

11. И сврши Соломун дом Господњи и дом царски, и би срећан у свему што беше наумио да начини у дому Господњем и у дому свом.

1 Цар. 9:1

12. Потом јави се Господ Соломуну ноћу и рече му: Услишио сам молбу твоју и изабрао сам то место да ми буде дом за жртве.

1 Мој. 12:7, 5 Мој. 12:5, Псал. 78:68

13. Ако затворим небо да не буде дажда, или ако заповедим скакавцима да попасу земљу, или ако пустим помор на народ свој,

2 Дн. 6:26

14. И понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоле се, и потраже лице моје, и поврате се од злих путева својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им грех њихов, и исцелићу земљу њихову.

4 Мој. 6:27, 5 Мој. 28:10, 2 Дн. 6:27, 2 Дн. 6:33, Јаков 4:10

15. И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тог места.

2 Дн. 6:40

16. Јер сада изабрах и посветих дом тај да буде име моје ту довека; и биће ту очи моје и срце моје вазда.

2 Дн. 6:6

17. А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој, творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје,

1 Цар. 9:4

18. Утврдићу престо царства твог како сам обећао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека који би владао у Израиљу.

19. Али ако се одвратите, и оставите уредбе моје и заповести моје, које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,

3 Мој. 26:14, 5 Мој. 28:15

20. Тада ћу их истребити из земље своје коју сам им дао, и овај дом који сам посветио имену свом одбацићу од себе, и учинићу од њега причу и подсмех међу свим народима.

Псал. 5:5

21. И дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће му се и рећи ће: Зашто учини ово Господ од ове земље и од овог дома?

5 Мој. 29:24, Јер. 7:14, Плач 2:15

2. Дневника, глава 6

1. Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

2 Мој. 20:21, 3 Мој. 16:2, 1 Цар. 8:12, Псал. 18:8, Јевр. 12:18

2. А ја сазидах дом Теби за стан и место да у њему наставаш до века.

Мат. 23:21

3. И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.

4. И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом, говорећи:

5. Од оног дана кад изведох народ свој из земље мисирске, не изабрах града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, нити изабрах човека који би био вођ народу мом Израиљу,

6. Него изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.

1 Сам. 16:1, 1 Дн. 28:4, 2 Дн. 7:16, 2 Дн. 12:13, Псал. 48:1, Псал. 89:19

7. И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.

2 Сам. 7:2, 1 Цар. 5:3, 1 Дн. 17:1

8. Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио.

1 Цар. 8:18, 2 Кор. 8:12

9. Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.

10. И тако испуни Господ реч своју коју је рекао, јер устах на место оца свог Давида и седох на престо Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.

11. И наместих овде ковчег, у коме је завет Господњи што је учинио синовима Израиљевим.

2 Мој. 40:20, 2 Дн. 5:10

12. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи, пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје.

1 Цар. 8:22, Језд. 9:5, Мат. 21:12, 1 Тим. 2:8

13. А беше начинио Соломун подножје од бронзе и метнуо га насред трема, пет лаката дуго и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на колена пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу.

14. И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завет и милост слугама, који ходе пред Тобом свим срцем својим;

1 Мој. 5:24, 2 Мој. 15:11, 5 Мој. 4:39, 2 Сам. 7:22, Псал. 86:8, Дан. 9:4

15. Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.

1 Дн. 22:9

16. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мом, као што си ти ходио преда мном.

Псал. 132:12

17. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду.

18. Али, хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах.

2 Дн. 2:6, Псал. 113:5, Иса. 66:1, Дела 7:49

19. Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом Ти се данас моли слуга Твој.

20. Да буду очи Твоје отворене над домом овим дању и ноћу, над овим местом, где си рекао да ћеш наместити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.

Псал. 33:18, Псал. 34:15, Дан. 6:10

21. Чуј молбе слуге свог и народа свог Израиља, којима ће се молити на овом месту, чуј с места где станујеш, с неба, чуј и смилуј се.

Иса. 43:25, Иса. 44:22

22. Кад ко згреши ближњему свом, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,

2. Дневника, глава 8

1. А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун дом Господњи и дом свој,

1 Цар. 9:10

2. Погради Соломун градове, које му даде Хирам, и насели онуда синове Израиљеве.

3. Потом отиде Соломун на Емат совски, и освоји га.

4 Мој. 13:32, 2 Сам. 8:3

4. И сазида Тадмор у пустињи и све градове за житнице сазида у Емату.

1 Цар. 9:17

5. Сазида и Вет-Орон горњи и Вет-Орон доњи, тврде градове са зидовима, вратима и преворницама,

2 Дн. 14:7

6. И Валат и све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му беху кола, и градове у којима беху коњаници, и шта год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства свог.

Ис.Н. 15:11

7. И сав народ што беше остао од Хетеја и од Амореја и од Ферезеја и од Јевеја и од Јевусеја, који не беху код Израиља,

1 Мој. 10:15, 5 Мој. 7:1, 1 Цар. 9:20

8. Од синова њихових који беху остали иза њих у земљи, којих не потрше синови Израиљеви, њих нагна Соломун да плаћају данак до данашњег дана.

9. А од синова Израиљевих, којих не учини Соломун робовима за свој посао, него беху војници и поглавари над војводама његовим, и заповедници над колима и коњаницима његовим,

2 Мој. 19:5, 3 Мој. 25:39, 5 Мој. 23:19, Гал. 4:28, Гал. 4:31

10. Од њих беше главних настојника, које имаше цар Соломун, двеста и педесет, који управљаху народом.

1 Цар. 5:16, 2 Дн. 2:18

11. И кћер фараонову пресели Соломун из града Давидовог у дом који јој сазида, јер рече: Неће седети жена моја у дому Давида цара Израиљевог, јер је свет што је дошао у њ ковчег Господњи.

1 Цар. 3:1

12. Тада приношаше Соломун жртве паљенице Господу на олтару Господњем који начини пред тремом,

13. Шта требаше од дана на дан приносити по заповести Мојсијевој, у суботе и на младине и на празнике, три пута у години, на празник пресних хлебова и на празник седмица и на празник сеница.

2 Мој. 23:14, 2 Мој. 29:38, 4 Мој. 28:3, 4 Мој. 28:9, 4 Мој. 28:11, 4 Мој. 28:26, 5 Мој. 16:16

14. И постави по наредби Давида оца свог редове свештеничке према служби њиховој, и левитске према дужности њиховој, да хвале Бога и служе пред свештеницима како треба сваки дан, и вратаре по редовима њиховим како треба над сваким вратима; јер таква беше заповест Давида, човека Божијег.

1 Дн. 9:17, 1 Дн. 24:1, 1 Дн. 25:1, 2 Дн. 5:11, Лука 1:5, Лука 1:8

15. И не одступише од заповести цареве за свештенике и Левите ни у чем, ни за ризнице.

16. Тако се сврши све дело Соломуново од оног дана кад би основан дом Господњи па докле га не доврши, и готов би дом Господњи.

17. Тада отиде Соломун у Есион-Гавер и у Елот на брегу морском у земљи едомској.

5 Мој. 2:8, 1 Цар. 9:26, 2 Цар. 14:22

18. А Хирам посла му по својим слугама лађе и слуге веште мору, и отидоше са слугама Соломуновим у Офир и узеше оданде четири стотине и педесет таланата злата и донесоше цару Соломуну.

1 Мој. 10:29, 1 Цар. 9:27, 2 Дн. 9:10, 2 Дн. 9:13, Јов 22:24, Иса. 13:12

Свето Јеванђеље по Луки

Глава 1

1. Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

Јован 20:31, Дела 1:1, 1 Тим. 3:16

2. Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

Јован 15:27, Јевр. 2:3, 1 Пет. 5:1, 2 Пет. 1:16, 1 Јов. 1:1

3. Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

Дела 1:1, Дела 11:4, 1 Кор. 7:40

4. Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

Јован 20:31

5. У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

1 Дн. 24:10, 1 Дн. 24:19, Нем. 12:4, Мат. 2:1

6. А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

1 Цар. 9:4, 2 Цар. 20:3, Псал. 119:6, Дела 24:16

7. И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

8. И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

2 Дн. 8:14

9. Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

2 Мој. 30:7, 1 Сам. 2:28

10. И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

3 Мој. 16:17, Језек. 46:3

11. А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

12. И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

Дан. 10:8, Дела 10:4, Откр. 1:17

13. А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

1 Мој. 25:24, 1 Сам. 1:19

14. И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

15. Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

1 Мој. 12:2, 4 Мој. 6:3, Ис.Н. 4:14, Суд. 13:4, Јер. 1:5, Лука 7:33, Гал. 1:15

16. И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

Иса. 40:3

17. И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

1 Сам. 7:3, 1 Дн. 29:18, Псал. 10:17, Иса. 40:3, Мал. 4:6, Мат. 11:14, Мат. 17:11, Рим. 9:5

18. И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

1 Мој. 17:17

19. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

Дан. 8:16

20. И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

Језек. 3:26, Језек. 24:27, Дан. 10:15, Лука 1:21, Лука 1:62

21. И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

4 Мој. 6:23

22. А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.

Марко, глава 16

1. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса.

Мат. 28:1, Мар. 14:8, Лука 23:56

2. И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око сунчаног рођаја.

Јован 20:1

3. И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гробних?

4. И погледавши видеше да камен беше одваљен: јер беше врло велики.

5. И ушавши у гроб видеше младића обученог у белу хаљину где седи с десне стране; и уплашише се.

Лука 24:2, Лука 24:3

6. А он им рече: Не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетог; уста, није овде, ево место где Га метнуше.

Мат. 28:5, Јован 2:19

7. Него идите кажите ученицима Његовим и Петру да пред вама оде у Галилеју: тамо ћете Га видети, као што вам рече.

Мат. 26:32, Мар. 14:28

8. И изашавши побегоше од гроба; јер их ухвати дрхат и страх; и ником ништа не казаше, јер се бојаху.

Дан. 10:11, Мат. 28:8

9. А Исус уставши рано у први дан недеље јави се најпре Марији Магдалини, из које је истерао седам ђавола.

Лука 8:2, Јован 20:14

10. А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху.

Лука 24:9, Лука 24:22, Јован 16:20, Јован 20:18

11. И они чувши да је жив и да Га је она видела не вероваше.

Лука 24:11, Јован 20:25

12. А потом јави се на путу двојици од њих у другом обличју, кад су ишли у село.

13. И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вероваше.

14. А најпосле, јави се кад њих једанаесторица беху за трпезом, и прекори их за њихово неверје и тврђу срца што не вероваше онима који су Га видели да је устао;

Лука 24:36, 1 Кор. 15:5

15. И рече им: Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу.

Јован 15:16, Кол. 1:23

16. Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се.

Јован 3:18, Јован 3:36, Јован 12:48, Дела 2:38, Дела 16:30, Рим. 10:9, 1 Пет. 3:21

17. А знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће ђаволе; говориће новим језицима;

Мат. 8:16, Лука 4:2, Дела 2:4, Дела 5:16, Дела 6:8, Дела 10:46, Дела 14:3, Дела 19:6, 1 Кор. 12:10

18. Узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће.

Дела 9:17, Дела 28:4, Дела 28:5, Јаков 5:14

19. А Господ, пошто им изговори, узе се на небо, и седе Богу с десне стране.

Псал. 110:1, Лука 9:51, Дела 1:2, Јевр. 1:3

20. А они изађоше и проповедаше свуда, и Господ их потпомага, и реч потврђива знацима који су се потом показивали. Амин.

Лука 1:2

Марко, глава 15

1. И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.

Псал. 2:2, Дан. 6:7, Јован 18:28, Дела 3:13, Дела 4:26

2. И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

Мат. 2:2, Јован 18:29, Јован 18:33, 1 Тим. 6:13

3. И тужаху Га главари свештенички врло.

1 Пет. 2:23

4. А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.

Мат. 26:62, Јован 19:10

5. Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

Иса. 53:7, Јован 19:9

6. А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.

Мат. 27:15, Лука 23:17, Јован 18:39

7. А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.

8. И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.

9. А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?

10. Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.

Дела 7:9, Дела 7:51

11. Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.

Мат. 27:20, Дела 3:14

12. А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?

Псал. 2:6, Иса. 9:6, Јер. 23:5, Мих. 5:2, Зах. 9:9

13. А они опет повикаше: Распни га.

14. А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.

15. А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.

Приче 29:25, Лука 23:24, Јован 19:1, Јован 19:16

16. А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

Мат. 27:27

17. И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.

18. И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!

19. И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.

20. И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.

21. И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.

Мат. 27:32, Лука 23:26, Рим. 16:13

22. И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.

Лука 23:33, Јован 19:17, Дела 7:58, Јевр. 13:12

23. И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.

Псал. 69:21

24. И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

Псал. 22:18, Јован 19:23

Марко, глава 14

1. Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.

2 Мој. 12:6, Мат. 26:2, Јован 11:47

2. Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.

3. И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.

Пес. 1:12, Мат. 26:6, Лука 7:37, Јован 12:1, Јован 12:3

4. А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?

5. Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.

Мат. 18:28

6. А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.

7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

5 Мој. 15:11, Јован 12:8

8. Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.

9. Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.

10. И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.

Мат. 10:4, Лука 22:3, Јован 18:2, Дела 1:16

11. А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.

Зах. 11:12, 1 Тим. 6:10, Јуда 1:11

12. И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?

Мат. 26:16, Мат. 26:17, Лука 22:7

13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,

14. И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

2 Мој. 12:6, 3 Мој. 23:5

15. И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.

16. И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

17. И кад би увече, дође са дванаесторицом.

Мат. 26:20, Лука 22:14, Јован 13:21

18. И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

Лука 22:21, Јован 13:21

19. А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?

20. А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.

21. Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.

1 Мој. 23:15, Иса. 53:1, Иса. 53:12, Дан. 9:26, Зах. 13:7, Мат. 26:24

22. И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

Мат. 26:26, Лука 22:19, 1 Кор. 10:4, 1 Кор. 10:16, 1 Кор. 11:23

23. И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

Марко, глава 13

1. И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина!

Мат. 24:1, Лука 21:5

2. И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ову велику грађевину? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути.

Лука 19:44

3. И кад сеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху Га самог Петар и Јаков и Јован и Андрија:

4. Кажи нам кад ће то бити? И какав ће знак бити кад ће се то све свршити?

Лука 21:7

5. А Исус одговарајући им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари.

Јер. 29:8, Ефес. 5:6

6. Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам; и многе ће преварити.

7. А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак.

Јер. 4:27, Јер. 5:10

8. Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања.

9. А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима.

Мат. 10:17, Откр. 2:10

10. И у свим народима треба да се најпре проповеди јеванђеље.

Мат. 24:14, Рим. 10:18

11. А кад вас поведу да предају, не брините се унапред шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети.

2 Мој. 24:12, Лука 12:11, Лука 21:14, Дела 2:4, Дела 4:8, Дела 4:31

12. И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их.

Мих. 7:6, Мат. 10:21, Мат. 24:10, Лука 21:16

13. И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему.

Дан. 12:12, 2 Тим. 4:7, Јевр. 3:6, Јевр. 3:14, Откр. 2:7, Откр. 2:10, Откр. 3:10

14. А кад видите мрзост опустошења, за коју говори пророк Данило, да стоји где не треба (који чита да разуме): тада који буду у Јудеји нека беже у горе;

Дан. 9:27, Мат. 24:15, Лука 21:21

15. И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје;

Лука 17:31

16. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.

17. Али тешко труднима и дојиљама у те дане!

Лука 23:29

18. Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму.

19. Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.

5 Мој. 28:15, Дан. 9:12, Дан. 9:26, Дан. 12:1, Јоило 2:2

20. И да Господ не скрати дане нико не би остао; али изабраних ради, које изабра, скратио је дане.

21. Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте.

5 Мој. 13:1, Мат. 24:5, Мат. 24:23, Лука 17:23, Лука 21:8

22. Јер ће изаћи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.

Мат. 24:24, Јован 10:27, Рим. 8:28, Рим. 8:37, 2 Сол. 2:8, 1 Пет. 1:5, 1 Јов. 2:26

Марко, глава 12

1. И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.

Псал. 80:8, Пес. 8:11, Иса. 5:1, Јер. 2:21, Мат. 21:33, Лука 20:9

2. И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.

3. А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

4. И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.

5. И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.

2 Дн. 24:21, 2 Дн. 36:16, Нем. 9:26, Мат. 5:12, Мат. 23:34, Мат. 23:37, Дела 7:52, 1 Сол. 2:15, Јевр. 11:36

6. Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.

Псал. 2:7, Мат. 1:23, Рим. 8:3, Гал. 4:4, 1 Јов. 4:9, 1 Јов. 5:11

7. А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

Псал. 2:8, Дела 4:27, Јевр. 1:2

8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

Дела 2:23

9. Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

Дела 28:23

10. Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

Псал. 118:22, Мат. 21:42, Лука 20:17, Рим. 9:33, Ефес. 2:20, 1 Пет. 2:7

11. То би од Господа и дивно је у нашим очима?

1 Тим. 3:16

12. И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.

Мих. 2:4, Мат. 21:45, Мар. 11:18, Јован 7:25

13. И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.

Мат. 22:15, Лука 20:20

14. А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?

Лука 20:21

15. А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим

16. А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.

17. И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.

18. И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:

Мат. 22:23, Лука 20:27, Дела 23:8, 1 Кор. 15:12

19. Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.

1 Мој. 38:8, 5 Мој. 25:5

20. Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.

21. И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.

22. И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.

23. О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.

Марко, глава 11

1. И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих

Мат. 21:1, Лука 19:29, Јован 12:14, Дела 1:12

2. И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.

3. И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.

Дела 10:36, Јевр. 1:2, Јевр. 2:7

4. А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.

5. И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?

6. А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.

7. И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.

1 Цар. 1:33, 2 Цар. 9:13, Зах. 9:9

8. А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

Мат. 21:8

9. А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!

Псал. 118:26, Иса. 62:11, Мат. 21:9, Мат. 23:39, Лука 19:37, Јован 12:13

10. Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!

Псал. 148:1, Лука 13:35

11. И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.

Мал. 3:1, Мат. 21:12, Мат. 21:18

12. И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.

Мат. 21:18

13. И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.

14. И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.

15. И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.

Мат. 21:9, Мат. 21:12, Лука 19:45, Јован 2:14

16. И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.

17. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

Иса. 56:7, Иса. 60:7, Јер. 7:11, Зах. 2:11

18. И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.

Мат. 7:28, Мат. 21:45, Мар. 1:22, Лука 4:32, Лука 19:47

19. И кад би увече изађе напоље из града.

20. И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.

Мат. 21:19

21. И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.

Марко, глава 10

1. И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

Мат. 19:1, Јован 10:40, Јован 11:7

2. И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

Мат. 19:3

3. А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

4. А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

5 Мој. 24:1, Јер. 3:1, Мат. 5:31, Мат. 19:7

5. И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

5 Мој. 9:6, Дела 13:18

6. А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

1 Мој. 1:27, 1 Мој. 5:2, Мат. 19:4

7. Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

1 Мој. 2:24, 1 Кор. 6:16, Ефес. 5:31

8. И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

9. А шта је Бог саставио човек да не раставља.

10. И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

11. И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

Мат. 5:32, Мат. 19:9, Лука 16:18, Рим. 7:3

12. И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

13. И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

Мат. 19:12, Мат. 19:13, Лука 18:15

14. А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

Мат. 18:4, Мат. 19:14, Лука 18:16, 1 Кор. 14:20, 1 Пет. 2:2

15. Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

Мат. 18:3, Лука 7:32

16. И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

1 Мој. 48:14, Иса. 40:11, Мар. 9:36, Лука 2:28

17. И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

Мат. 19:16, Лука 18:18

18. А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

19. Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

2 Мој. 20:1, 2 Мој. 20:3, 2 Мој. 20:24, Рим. 13:9, Јаков 2:11

20. А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

21. А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

Мат. 6:19, Мат. 19:21, Лука 16:9, Дела 2:44, Дела 14:22, 1 Тим. 6:17, 1 Тим. 6:18, 2 Тим. 3:12, 1 Пет. 1:4

22. А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

Марко, глава 9

1. И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.

Мат. 16:28, Мат. 24:30, Мат. 25:31, Лука 9:27, Лука 22:18, Јевр. 2:8

2. И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.

Мат. 17:1, Лука 9:28

3. И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.

Псал. 104:1, Дан. 7:9, Мат. 28:3

4. И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.

5. И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

6. Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.

7. И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.

2 Мој. 40:34, Иса. 42:1, Јевр. 1:1, Јевр. 2:3, Јевр. 12:25, 2 Пет. 1:17

8. И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.

9. А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.

Мат. 17:9

10. И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?

Дан. 7:28

11. И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?

Мал. 4:5, Мат. 17:10

12. А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

1 Мој. 3:15, 4 Мој. 21:9, Псал. 22:6, Иса. 53:2, Дан. 9:26, Зах. 13:7, Мат. 17:11, Лука 23:11, Јован 3:14, Дела 1:6, Филиб. 2:7

13. Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.

Мат. 11:14, Мат. 17:12, Лука 1:17

14. И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.

Мат. 17:14, Лука 9:37

15. И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.

16. И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?

17. И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.

Мат. 17:14, Лука 9:38

18. И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.

19. А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.

20. И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.

Мар. 1:26, Мар. 9:26, Лука 9:42

21. И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.

Марко, глава 8

1. У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

Мат. 15:32

2. Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

Псал. 86:15, Псал. 111:4, Псал. 145:9, Мар. 1:41, Јован 13:15, Јевр. 2:17, Јевр. 4:15, Јевр. 5:2, 1 Пет. 2:21, 1 Јов. 2:6

3. И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

4. И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

4 Мој. 11:21, 2 Цар. 4:42, 2 Цар. 7:2, Мат. 15:33, Мар. 6:52

5. И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

Мат. 15:34, Мар. 6:38, Мар. 8:20

6. И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

5 Мој. 8:10, Мат. 15:36, Мар. 6:41, Лука 22:19, Лука 24:30, 1 Кор. 11:23, 1 Тим. 4:4

7. И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

Мат. 14:19, Мар. 6:41

8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

9. А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

10. И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

Мат. 15:39

11. И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

Мат. 12:38, Мат. 16:11, Јован 6:30

12. И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

13. И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

14. И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

Мат. 16:5

15. И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

Мат. 16:11, Лука 12:1, 1 Кор. 5:7

16. И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

Мат. 16:7

17. И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

Иса. 63:17, Мат. 15:17, Мат. 16:8, Мар. 6:52

18. Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли

19. Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.

Мат. 14:20, Мар. 6:43, Лука 9:17, Јован 6:13

20. А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

Мат. 15:37

21. И рече им: Како не разумете?

Мар. 6:52

他轄

0022

01 024

24 拿鶴的妾名叫流瑪、生了提八、迦含、他轄、和瑪迦。

24 Náhè de qiè míng jiào Liúmǎ , shēng le Tíbā , JiāHán , Tāxiá , hé Mǎjiā .

24. И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.

一棵 

33 亞伯拉罕 在 別是巴 栽上一棵垂絲柳樹、又在那裡求告耶和華永生　神的名。 

33 Yàbólāhǎn zaì Bièshìbā zāi shàng yī kē chuísīliǔ shù , yòu zaì nàli qiúgào Yēhéhuá yǒngshēng shén de míng . 

33. А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.

多日

0021

01 034

34 亞伯拉罕 在非利士人的地寄居了多日。

34 Yàbólāhǎn zaì Fēilìshì rén de dì jìjū le duō rì .

34. И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.

18 因耶和華為亞伯拉罕 的妻子撒拉 的緣故、已經使亞比米勒家中的婦人、不能生育。

1 Мој. 12:17

18 Yīn Yēhéhuá wéi Yàbólāhǎn de qīzi Sǎlā de yuángù , yǐjing shǐ Yàbǐmǐlè jia zhōng de fùrén bùnéng shēngyù .

18. Јер Господ беше сасвим затворио сваку материцу у дому Авимелеховом ради Саре жене Аврамове.

割禮
gēlǐ

0017

01 027

01 027

27 家裡所有的人、無論是在家裡生的、是用銀子從外人買的、也都一同受了割禮。

1 Мој. 14:14, 1 Мој. 18:19

27 Jia lǐ suǒyǒude rén , wúlùn shì zaì jia lǐ shēng de , shì yòng yínzi cóng waìrén mǎi de , yĕ dōu yītóng shòu le gēlǐ .

27. И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.

並他

0012

01 020

20 於是法老吩咐人將亞伯蘭和他妻子、並他所有的都送走了。

20 Yúshì fǎlǎo fēnfu rén jiàng Yàbólán hé tā qīzi , bìng tā suǒyǒude dōu sòng zǒu le .

20. И Фараон заповеди људима за њ, те га испратише и жену његову и шта год имаше

2. Дневника, глава 5

1. И тако се сврши сав посао што уради Соломун за дом Господњи; и унесе Соломун шта беше посветио Давид отац његов, и сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Божијег.

1 Цар. 7:51, 1 Дн. 22:14

2. Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих у Јерусалим да пренесу ковчег завета Господњег из града Давидовог, које је Сион.

1 Цар. 8:1, 1 Дн. 6:12, 1 Дн. 29:1, 2 Дн. 1:2

3. И скупише се к цару сви људи Израиљеви на празник који бива седмог месеца.

1 Цар. 8:2, 2 Дн. 7:8, Језек. 45:25

4. И кад дођоше све старешине Израиљеве, узеше Левити ковчег.

Ис.Н. 3:6

5. И пренесоше ковчег и шатор од састанка и све судове свете што беху у шатору, пренесоше свештеници и Левити.

6. А цар Соломун и сав збор израиљски који се сабра к њему принесоше к њему на жртву оваца и говеда толико да се не могаше од мноштва ни избројати ни прорачунати.

7. И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на место његово, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.

8. Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.

9. И повукоше му полуге тако да им се крајеви виђаху од ковчега на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху, и осташе онде до данас.

10. У ковчегу не беше ништа осим две плоче које метну Мојсије на Хориву кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из Мисира.

5 Мој. 10:2, 2 Дн. 6:11

11. А кад свештеници изиђоше из светиње, јер свештеници који се нађоше освешташе се не пазећи на ред,

12. И Левити певачи сви, који беху уз Асафа и Емана и Једутуна, и синови њихови и браћа њихова, обучени у танко платно, стајаху с кимвалима и псалтирима и с гуслама с источне стране олтару, и с њима сто и двадесет свештеника, који трубљаху у трубе,

1 Дн. 15:16, 1 Дн. 15:24, 2 Дн. 7:6, 2 Дн. 29:25

13. И кад они који трубљаху у трубе и који певаху, сложно једним гласом хваљаху и слављаху Господа, и подизаху глас уз трубе и кимвале и гусле, хвалећи Господа да је добар, да је довека милост Његова, тада се напуни облака дом Господњи,

1 Дн. 16:34, 1 Дн. 16:41, 2 Дн. 7:3, Псал. 136:1, Псал. 136:26

14. Те не могаху свештеници стајати да служе од облака, јер се славе Господње напуни дом Божји.

2 Мој. 40:35, 2 Дн. 7:2, Иса. 6:4, Агеј 2:7, 2 Кор. 2:11, Откр. 15:8

2. Дневника, глава 4

1. И начини олтар од бронзе, двадесет лаката дуг и двадесет лаката широк, а десет лаката висок.

2 Мој. 27:1, 1 Цар. 9:25, 2 Цар. 16:14

2. И сали море, десет лаката беше му од једног краја до другог, округло унаоколо, пет лаката високо; а унаоколо му беше тридесет лаката.

2 Мој. 30:18

3. А под њим беху ликови воловски, који стајаху свуда унаоколо, по десет на једном лакту, те окружаваху море: два реда беше тих волова, саливених с морем.

1 Цар. 7:24

4. И стајаше море на дванаест волова, три гледаху на север, а три гледаху на запад, а три гледаху на југ, а три гледаху на исток, а море стајаше озго на њима, и задња страна свих њих беше унутра.

1 Цар. 7:25

5. Дебљина му беше с подланице, а крај му беше као крај у чаше, као цвет љиљанов, а примаше три хиљаде вата.

1 Цар. 7:26

6. И начини десет умиваоница, и метну их пет с десне стране, а пет с леве, да се у њима пере, шта год требаше за жртву паљеницу, у њима праху; а море беше за свештенике да се у њима умивају.

1 Цар. 7:38, Јевр. 9:9

7. И начини десет свећњака од злата, облика какав им требаше, и намести их у цркви, пет с десне стране а пет с леве.

2 Мој. 25:31, 1 Цар. 7:49

8. И начини десет столова, и намести их у цркви, пет с десне стране а пет с леве; и начини стотину чаша од злата.

1 Цар. 7:48

9. И начини трем свештенички и велики трем, и врата на трему, и окова врата у бронзу.

1 Цар. 6:36

10. А море метну на десну страну к истоку с југа.

1 Цар. 7:39

11. Још начини Хирам лонце и лопате и котлиће, и сврши Хирам посао, који ради цару Соломуну за дом Божији:

12. Два ступа, и два оглавља округла наврх ступова, и плетенице две да покрију два оглавља наврх ступова;

13. И четири стотине шипака на две плетенице, два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља наврх ступова;

2 Мој. 28:33, 1 Цар. 7:20, Пес. 4:13

14. И начини подножја, и умиваонице начини на подножја;

1 Цар. 7:27, 1 Цар. 7:43

15. Једно море, и дванаест волова под њим;

1 Дн. 18:8

16. И лонце и лопате и виљушке, и све справе за њих начини Хирам Авив цару Соломуну за дом Господњи од углађене бронзе.

1 Цар. 7:14, 1 Цар. 7:45

17. То је цар саливао у равни јорданској у земљи иловачи између Сохота и Саридате.

1 Цар. 7:46

18. И начини Соломун свега овог посуђа врло много, да се није тражила мера бронзи.

19. Начини Соломун и све друге справе за дом Божји, и олтар од злата и столове на којима стајаху хлебови постављени;

2 Мој. 25:30, 1 Дн. 28:16

20. И свећњаке са жишцима њиховим од чистог злата да горе пред светињом над светињама по обичају;

2 Мој. 27:20

21. И цветове и жишке и усекаче од злата; а то злато беше веома добро:

2 Мој. 25:31

22. И ножеве и котлиће и кадионице и клешта од чистог злата; и врата од дома, врата унутрашња од светиње над светињама, и врата од дома на која се улажаше у цркву, беху од злата.

2. Дневника, глава 3

1. И поче Соломун зидати дом Господњи у Јерусалиму на брду Морији, које би показано Давиду оцу његовом на месту које беше приправио Давид, на гумну Орнана Јевусејина.

1 Мој. 22:2, 1 Цар. 6:1, 1 Дн. 21:18, 1 Дн. 29:19, Јован 2:19

2. И поче зидати другог дана другог месеца четврте године царовања свог.

3. А овако заснова Соломун да зида дом Божји: у дужину шездесет лаката по старој мери, а у ширину двадесет лаката.

1 Цар. 6:2

4. А трем који беше пред дужином уз ширину дома имаше двадесет лаката, а у висину сто и двадесет; и обложи га изнутра чистим златом.

5. А дом велики обложи дрветом јеловим, потом га обложи чистим златом, и озго начини палме и ланце.

1 Цар. 6:17

6. И обложи дом камењем драгим да је накићен, а злато беше парвајимско.

7. Обложи златом дом, греде, прагове и зидове и врата, и изреза херувиме по зидовима.

8. И начини дом за светињу над светињама, дуг уз ширину дома двадесет лаката, и широк двадесет лаката и обложи га чистим златом, ког отиде до шест стотина таланата.

9. А на клине даде педесет сикала злата; и клети обложи златом.

2 Мој. 38:20

10. И начини у дому светиње над светињама два херувима, направе уметничке, и обложи их златом.

1 Цар. 6:23

11. И крила тих херувима имаху у дужину двадесет лаката: једно крило беше од пет лаката, и тицаше у зид од дома и друго крило беше од пет лаката, и тицаше у крило другог херувима;

12. Тако и другог херувима крило беше од пет лаката, и тицаше у зид од дома, и друго му крило беше од пет лаката и састављаше се с крилом другог херувима.

13. Крила тим херувимима беху раширена на двадесет лаката, а они стајаху на ногама својим, лицем окренутим у дом.

14. И начини завес од порфире, од скерлета, од црвца и од танког платна, и по њему начини херувиме.

2 Мој. 26:31, Мат. 27:51, Јевр. 9:3

15. И начини пред домом два ступа, у висину од тридесет и пет лаката, и оглавља озго на сваком од пет лаката.

1 Цар. 7:15

16. И начини ланце као у светињи, и метну их на врх ступова, и начини сто шипака, и метну их међу ланце.

17. И постави ступове пред црквом, један с десне стране а други с леве, и десни назва Јахин, а леви Воас.

2. Дневника, глава 2

1. И науми Соломун да зида дом имену Господњем и дом царски себи.

1 Цар. 5:5

2. И одброја Соломун седамдесет хиљада носилаца и осамдесет хиљада који ће тесати у гори, и три хиљаде и шест стотина настојника над њима.

3. И посла Соломун ка Хираму, цару тирском, и поручи му: Како је чинио Давиду оцу мом и слао му дрва кедрових да зида себи кућу где ће седети, учини тако и мени.

1 Цар. 5:2, 1 Цар. 13:1

4. Ево рад сам зидати дом имену Господа Бога свог да му га посветим да се кади пред њим кадом мирисним и да се постављају хлебови вазда и да се приносе жртве паљенице јутром и вечером, и у суботе и на младине и на празнике Господа Бога нашег, што треба да бива у Израиљу довека.

2 Мој. 25:30, 2 Мој. 29:38, 2 Мој. 30:7, 3 Мој. 24:8, Мат. 12:4

5. А дом који ћу зидати биће велик, јер је Бог наш већи од свих богова.

2 Мој. 15:11, 1 Дн. 16:25, Псал. 86:8

6. А ко би могао Њему сазидати дом кад Га небо и небеса над небесима не могу обухватити? И ко сам ја да му сазидам дом? Него само да се кади пред Њим.

1 Цар. 8:27, 2 Дн. 6:18, Иса. 66:1, Дела 7:48

7. Тако сада пошљи ми човека вештог, који уме радити од злата и од сребра и од бронзе и од гвожђа и од скерлета и од црвца и од порфире, и који зна резати, да ради с уметницима које имам код себе у Јудеји и у Јерусалиму, које је добавио Давид, отац мој.

1 Дн. 22:15

8. И пошаљи ми дрва кедрових и јелових и алмугима с Ливана, јер знам да слуге твоје умеју сећи дрва ливанска; а ево слуге ће моје бити с твојим слугама,

1 Цар. 5:6

9. Да ми приправе много дрва, јер дом што ћу зидати биће велик и диван.

10. А ево, посланицима који ће сећи дрво, слугама твојим, даћу пшенице овршене двадесет хиљада кора, и двадесет хиљада кора јечма, и вина двадесет хиљада вата, и уља двадесет хиљада вата.

1 Цар. 5:11, Језд. 3:7

11. И одговори Хирам цар тирски у књизи коју посла Соломуну: Што Господ љуби свој народ зато те постави царем над њим.

5 Мој. 33:3

12. И говораше Хирам: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је створио небо и земљу, што је дао цару Давиду сина мудрог, паметног и разумног, који ће сазидати дом Господу и царски дом себи.

1 Мој. 1:1, 1 Цар. 5:7, Псал. 33:6, Псал. 102:25, Псал. 124:8, Дела 4:24, Откр. 10:6

13. Шаљем ти дакле човека вештог и разумног, Хирама Авива,

14. Сина једне жене између кћери Данових, коме је отац био Тирац; он уме радити од злата и од сребра, од бронзе, од гвожђа, од камена и од дрвета, од скерлета, и од порфире, и од танког платна и од црвца, и резати свашта, и измислити свашта вешто шта му се да, нека ради с твојим уметницима и с уметницима господара мог Давида, оца твог.

1 Цар. 7:13

15. Нека дакле пшеницу и јечам, уље и вино, што је рекао господар мој, пошаље слугама својим.

16. А ми ћемо насећи дрва на Ливану колико ти год треба, и спустићемо их у слаповима морем у Јопу, а ти их оданде вози у Јерусалим.

1 Цар. 5:8

17. Тада Соломун изброја све иностранце који беху у земљи Израиљевој после бројања кад их изброја Давид отац његов, и нађе их се сто и педесет и три хиљаде и шест стотина;

1 Цар. 5:13, 1 Дн. 22:2, 2 Дн. 8:7

18. И одреди од њих седамдесет хиљада који ће носити, и осамдесет хиљада који ће тесати у планини, а три хиљаде и шест стотина настојника да настоје да ради народ.

Друга књига дневника

Глава 1

1. И Соломун син Давидов утврди се у царству свом, и Господ Бог његов беше с њим, и узвиси га веома.

1 Мој. 21:22, 1 Цар. 2:46, 1 Дн. 17:8, 1 Дн. 29:25, Мат. 28:20, Филиб. 2:9

2. И Соломун рече свему Израиљу, хиљадницима и стотиницима и судијама и свим кнезовима свега Израиља, главарима домова отачких,

1 Дн. 27:1, 2 Дн. 29:20

3. Те отидоше, Соломун и сав збор с њим, на висину која беше у Гаваону; јер онде беше шатор од састанка Божјег, који начини Мојсије, слуга Господњи, у пустињи.

1 Цар. 3:4, 2 Дн. 1:13

4. А ковчег Божји беше пренео Давид из Киријат-Јарима на место које му спреми Давид; јер му разапе шатор у Јерусалиму.

2 Сам. 6:2, 1 Дн. 15:1, 2 Дн. 5:2

5. И олтар бронзани који начини Веселеило, син Урија сина Оровог, беше онде пред шатором Господњим. И потражи Га Соломун и сав збор.

2 Мој. 27:1, 2 Мој. 31:2

6. И принесе Соломун онде пред Господом на олтару бронзаном, који беше пред шатором од састанка, принесе на њему хиљаду жртава паљеница.

1 Цар. 3:4

7. Ону ноћ јави се Бог Соломуну и рече му: Ишти шта хоћеш да ти дам.

Иса. 58:9

8. А Соломун рече Богу: Ти си учинио велику милост Давиду оцу мом и поставио си мене царем на његово место.

1 Дн. 28:5

9. Нека дакле, Господе Боже, буде тврда реч Твоја, коју си рекао Давиду оцу мом, јер си ме поставио царем над народом ког има много као праха на земљи.

1 Цар. 3:7, 1 Дн. 28:6

10. Зато дај ми мудрост и знање да полазим пред народом овим и долазим, јер ко може судити народу Твом тако великом?

4 Мој. 27:17, 5 Мој. 31:2, 1 Цар. 3:9, Псал. 119:34, Псал. 119:73, Приче 3:13, Приче 8:16

11. Тада рече Бог Соломуну: Што ти је то у срцу, а не иштеш богатство, благо ни славу, ни душе ненавидника својих, нити иштеш дуг живот, него иштеш мудрост и знање да можеш судити народу мом, над којим те поставих царем,

1 Сам. 16:7, 1 Цар. 3:11

12. Мудрост и знање даје ти се; а даћу ти и богатства и славе, какве нису имали цареви пре тебе нити ће после тебе имати.

1 Дн. 29:25, 2 Дн. 9:22, Псал. 34:9, Проп. 2:9, Мат. 6:33, Ефес. 3:20

13. И врати се Соломун с висине која беше у Гаваону испред шатора од састанка у Јерусалим, и цароваше над Израиљем.

14. И накупи Соломун кола и коњаника, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњаника, које намести по градовима где му беху кола и код себе у Јерусалиму.

1 Цар. 4:26

15. И учини цар те беше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

Јов 22:24

16. И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаку робу, јер трговци цареви узимаху свакојаки трг за цену.

17. И одлажаху, те догоњаху из Мисира кола по шест стотина сикала сребра, а коње по сто педесет; и тако сви цареви хетејски и цареви сирски преко њих добиваху.

九百五十

0009

01 029

29 挪亞共活了九百五十歲就死了。

1 Мој. 3:19, Јов 30:23, Јов 34:15, Псал. 89:48

29 Nuóyà gōng huó le jiǔ bǎi wǔ shí suì jiù sǐ le .

29. А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.